Baštenske biljke koje ne zahtevaju mnogo zalivanja
Dobro za novčanik i topla leta: Pokazaćemo vam koje biljke zahtevaju malo zalivanja i kako možete da uštedite vodu u bašti.
03.09.2024
Pregled: Baštenske biljke koje ne zahtevaju mnogo zalivanja
- Redovno okopavajte između višegodišnjih biljaka da biste smanjili isparavanje
- Između biljaka rasporedite slojeve malča od pokošene trave, humusa ili usitnjenog materijala da biste zaštitili zemljište od isušivanja
- Posadite žive ograde i žbunje kao zaštitu od vetra
- Prikupljajte kišnicu i koristite je za zalivanje
Po pravilu, baštenske biljke sa malim listovima ili dubokim korenima ne zahtevaju mnogo vode. Gusti, srebrnasti ili sivi listovi štite biljku od isušivanja, kao i peperje na listovima, zbog čega im takođe ne treba mnogo vode.
Postoji cveće koje ne zahteva mnogo vode – ovde možete uzeti u obzir cvetne višegodišnje biljke i drvenaste biljke. Ruže, na primer, ne zahtevaju mnogo vode zbog dubokog korena. Lavanda, bugenvilija i suncokret takođe mogu dobro da se nose sa sušom.
Merala (divlja mušmula) je jedan od žbunova koji ne zahteva mnogo vode. Nema velike zahteve prema svom staništu i daje jestive plodove. Žbunje kolkvicije takođe ne zahteva mnogo vode, nije zahtevno i dobro podnosi sušne periode. Judino drvo, koje je robusno i takođe ne zahteva mnogo vode, cveta posebno veličanstveno.
Višegodišnja biljka ehinacea ne zahteva mnogo vode, cveta roze, crveno, belo ili narandžasto i naraste do 70 centimetara u visinu. Helenijum je još jedna višegodišnja biljka koja ne zahteva mnogo vode, dobro podnosi punu sunčanu svetlost i sušu i ima sjajno cveće. Gorka metvica (Clinopodium nepeta) ne zahteva mnogo zalivanja i pogodna je za pčele.
Obična breza, orah, grab i hrast kitnjak ne zahtevaju mnogo vode. Neke vrste bagrema i javora takođe ne zahtevaju mnogo vode.
Zašto neke biljke ne zahtevaju mnogo zalivanja
Struktura biljke određuje koliko joj je vode potrebno. Na primer, biljkama sa malim listovima potrebno je manje vode. Međutim, to nije zato što ima manje biljnog materijala kome je potrebna hrana, već zato što mali listovi imaju manju površinu, što smanjuje isparavanje.
Baštenskim biljkama sa posebno debelim listovima takođe je potrebno manje vode. Ove debelolisne biljke skladište vodu u listovima i ona im je onda dostupna tokom dužeg vremenskog perioda.
Dubok koren takođe pomaže u uštedi vode: Biljke sa dubokim korenom ne zavise od gornjeg sloja zemlje, koji se brzo suši, jer mogu doći i do rezervi vode koje leže dublje u zemlji.
Kada kupujete biljke, obratite pažnju i na primerke sa srebrnim ili sivim listovima ili sa sitnim paperjem. Paperje štiti biljku od isušivanja, a jarke boje odbijaju sunčevu svetlost, što znači da se biljka manje zagreva.
Baštenske biljke koje ne zahtevaju mnogo zalivanja
Naravno, ne morate da idete po rasadniku i proveravate veličinu ili boju listova svake biljke. Sastavili smo za vas listu baštenskih biljaka koje ne zahtevaju mnogo zalivanja. Zato što postoje neke biljke koje tolerišu mnogo sunčeve svetlosti i ne zahtevaju mnogo vode, a pomoću kojih možete ulepšati i obogatiti svoju baštu.
Cveće koje ne zahteva mnogo vode
Pojam cvet je više kolokvijalni i odnosi se na zeljaste, cvetajuće biljke, odnosno biljke za leje i balkonske biljke, kao i žbunaste višegodišnje biljke. Cvetne višegodišnje biljke i žbunje mogu se naći u odgovarajućim odeljcima u nastavku, a mi smo ovde sastavili mali izbor klasičnog cveća.
I pored toga što zahtevaju dosta održavanja, ruže (Rosa) spadaju u cveće kojem je potrebno malo vode. Dubok koren drvenaste biljke obezbeđuje dovoljno vlage čak i na sunčanim mestima.
Divlje ruže (Rosa moyesii ili Rosa multiflora) su obično vrlo izdržljive. Međutim, i plemenite sorte takođe mogu da se odlično nose sa sušom.
Prkos (Portulaca grandiflora) cveta svojim jarkim cvetovima u beloj, žutoj, ružičastoj ili mnogim mešovitim bojama i veoma je lak za održavanje.
Cvet se dobro nosi sa sušnim periodima jer može dobro da skladišti vodu u svojim debelim listovima.
Jarko žuti cvetni suncokret (Helianthus annuus) ima koren skoro koliko je visok i stoga lako može da dopre do vode dublje u tlu.
Njegovo seme je dobra hrana za ptice, a cvetovi nekih sorti su veličine tanjira.
Kalina (Ligustrum vulgare) se može saditi ne samo kao živa ograda već i kao slobodno rastući žbun u bašti. Zimzeleni žbun ne zahteva mnogo vode, ali toleriše poplave, kao i sunčevu svetlost i senku.
Kalina raste do četiri metra u visinu i idealna je partnerka za cvetajuće biljke.
Letnji jorgovan (Buddleja davidii) je magnet za leptire i takođe obezbeđuje hranu za pčele. Cvetni žbun je stoga dobar za životnu sredinu na dva načina: Zahteva malo vode i pomaže da bašta postane pogodna za pčele.
Letnji jorgovan raste do visine od dva do tri metra, u zavisnosti od sorte, i dobro se nosi sa lošim zemljištima i visokim nivoom sunčeve svetlosti.
Pajasmin (Philadelphus coronarius) je prijatno izdržljiv i štedi vodu. Toleriše puno sunčeve svetlosti i polusenku, toleriše različita zemljišta i rezidbu.
Pajasmin se može saditi kao pojedinačni žbun ili cvetna živa ograda, raste do 3 metra u visinu i cveta od maja do juna.
Ostalo žbunje koje zahteva malo vode:
- Fizokarpus (Physocarpus)
- Merala (Amelanchier lamarckii)
- Jorgovan (Syringa vulgaris)
- Judino drvo (Cercis siliquastrum)
- Fotinija (Photinia fraseri)
- Obični crni grab (Ostrya carpinifolia):
- Kolkvicija (Kolkwitzia amabilis)
- Dren (Cornus mas)
- Ruj (Cotinus coggygria)
- Kurika (Euonymus europaeus)
- Crveni bagrem (Robinia hispida)
- Mukinja (Sorbus aucuparia)
- Crna udika (Viburnum lantana)
Višegodišnje biljke koje ne zahtevaju mnogo zalivanja
Suša i loše zemljište? Nema problema za izdržljive biljke, kojima su mokro ili vlažno korenje veći problem zimi nego letnja vrućina. Ako imate teško glineno tlo, trebalo bi da koristite grubi pesak da biste ga učinili propusnijim za prerijske trave i višegodišnje biljke koje ne zahtevaju mnogo vode. Ovo sprečava stagnaciju vode u korenu.
Bergenija (Bergenia), koja cveta u ružičastim nijansama, je robusna višegodišnja biljka kojoj nije potrebno mnogo vode.
Jače cveta na sunčevoj svetlosti, ali dobro podnosi senku i pogodna je kao zidna kruna.
Koreni devojačkog oka (Geranium sanguineum) sežu duboko u zemljište, zbog čega ovoj višegodišnjoj biljci nije potrebno mnogo vode i dobro podnosi sušu.
Devojačko oko naraste dobrih 40 centimetara u visinu, široko je žbunasto i može pokrivati tlo.
Na sunčanim mestima, jarko crveni cvetovi se formiraju od juna do avgusta.
Zvončić (Campanula portenschlagiana) je prelepa alternativa poznatom jastučku na sunčanom do polusenovitom mestu – ili čak dopuna, jer je u punom sjaju od juna do avgusta, u periodu kada je jastučak već postao ponovo zelen posle cvetanja.
Ova robusna višegodišnja biljka sa malim potrebama za vodom zimi odbacuje lišće.
Ostale višegodišnje biljke koje zahtevaju malo vode:
- Ruska žalfija (Perovskia superba)
- Žuta hajdučica (Achillea clypeolata „Moonshine“ ili „Parker“)
- Koreopsis (Coreopsis grandiflora)
- Knaucija (Knautia macedonica „Melton Pastels“)
- Žuti noćurak (Oenothera vrste i sorte)
- Božur (Paeonia vrste i sorte)
- Ehinacea (Echinacea)
- Helenijum (Helenium sorte)
- Divlji bosiljak (Calamintha nepeta)
- Dnevni ljiljan (Hemerocallis hibridi)
- Bela ehinacea (Echinacea purpurea „Alba“)
- Mlečika (Euphorbia seguieriana)
Pokrivne biljke koje zahtevaju malo vode
Pokrivne biljke u proseku štede više vode od drugih biljaka, jer ostavljaju manje golog zemljišta između sebe i tako smanjuju isparavanje vode. Ovde ćemo vam predstaviti nekoliko posebno lepih pokrivnih biljaka.
Epimedijum (Epimedium x rubrum) naraste do dobrih 30 centimetara u visinu, najbolje uspeva u senci i polusenci i veoma je pogodan za sadnju ispod drveća, jer jednostavno guta njihovo opalo lišće.
Ova pokrivna biljka dobro podnosi letnju sušu. Odrežite lišće makazama za živu ogradu u proleće da biste uživali u punom cvetanju u aprilu i maju.
Majčina dušica (Thymus serpyllum) je posebno pogodna za suva, neplodna i propusna mesta.
Ova pokrivna biljka cveta od juna do avgusta i predstavlja lepu pčelinju pašu i mirisnu biljku.
Ledena trava (Cerastium tomentosum) je pokrivna biljka koja voli sunce i ne zahteva mnogo vode.
Biljke rastu čak i u spojevima suvih kamenih zidova, a beli cvetovi u obliku zvezda privlače brojne insekte u maju i junu.
Ostale pokrivne biljke koje zahtevaju malo vode:
- Svilasti pelin (Artemisia schmidtiana „Nana“)
- Acena (Acaena buchananii)
- Zekine uši (Stachys byzantina)
Drveće koje ne zahteva mnogo zalivanja
Drveće koje ne zahteva mnogo vode često dolazi iz mediteranskih regiona gde je suvo i toplo. Međutim, ovo drveće obično nije otporno na mraz i stoga nije pogodno za sadnju u bašti. Naše domaće drveće je stoga najsnažnije.
Bagrem (Robinia) koji uglavnom cveta, pojavljuje se u mnogim oblicima, od kojih svi zahtevaju malo vode i preferiraju sunčano mesto. Mirisni cvetovi su idealna pčelinja paša.
Međutim, seme i kora bagrema su otrovni, pa budite oprezni sa decom i kućnim ljubimcima, posebno konjima.
Ostalo drveće koje zahteva malo vode:
- Obični javor (Acer pseudoplatanus)
- Klen (Acer campestre)
- Grab (Carpinus betulus)
- Obična breza (Betula pendula)
- Ariš (Larix)
- Orah (Juglans regia)
- Višnja (Prunus cerasus)
- Rana lipa (Tilia platyphyllos)
- Mleč (Acer platanoides)
- Lužnjak (Quercus robur)
- Kitnjak (Quercus petraea)
- Kasna lipa (Tilia cordata)
Korisni pomoćnici za baštovanstvo
Ušteda vode u bašti
Bez obzira na izbor biljaka, možete uštedeti mnogo vode u bašti. Uz nekoliko jednostavnih mera, na primer, možete sprečiti isparavanje vode i na taj način zadržati tlo duže vlažnim.
Naši saveti će pomoći vašim biljkama da rastu zdravo bez bespotrebne potrošnje vode.
Redovno okopavanje ili obrađivanje ne samo da suzbija korov, već i štedi najmanje svako drugo zalivanje. Zemljište je ispresecano tankim cevčicama, takozvanim kapilarima, koje dovode vodu naviše iz dubljih slojeva tla. Kroz njih isparava neiskorišćena voda.
Ako ove cevčice zatrpate motikom, dovod vode se prekida i zemlja ostaje vlažna. Kako se gornja površina zemlje suši, nećete videti efekat. Ali ako prstom zađete malo dublje u zemlju, videćete i osetiti tamno i vlažno tlo.
Humus, ili alternativno zemlja za cveće, čuva vodu i poboljšava strukturu tla. Minerali gline ili bentonit su takođe pogodni za peskovita tla.
Vredni mikroorganizmi u zemljištu pretvaraju trajni humus (koji je već istrunuo i samim tim postao veoma izdržljiv) uz čestice gline u glineno-humusne komplekse. Dobijena glina čuva vodu i hranljive materije.
Možete koristiti brze testove za analizu tla da biste odredili vrstu tla i njegov grubi sastav. Ovo vam omogućava da saznate koji tretman je najbolji za tlo.
Malčiranje travom, malčom, kompostom od kore ili usitnjenim materijalom postepeno obezbeđuje hranljive materije prilikom raspadanja. Ono, međutim, pre svega pomaže u uštedi vode, jer malč deluje kao suncobran na tlu i štiti ga od isušivanja.
Uklonite korov pre malčiranja i nanesite sloj debljine samo nekoliko centimetara kako biste sprečili da se u njemu sakriju bezbrojni puževi. Malčirajte leje sa povrćem i bobičasto žbunje između redova tankim slojem suve trave kako biste sprečili isparavanje vode. Na primer, za to je pogodna visoka trava koju ste pokosili trimerom.
Folija za malč je takođe pogodna za kratkotrajne povrtarske kulture jer pruža odličnu zaštitu zemljišta od isparavanja. Međutim, ne preporučuje se u lejama ili za trajne useve, jer blokira obradu zemljišta i nećete moći da nanesete humus. U lejama sa cvećem i višegodišnjim biljkama koristite sloj komposta od kore, usitnjenog materijala ili pristupačne zemlje debljine oko 5 centimetara.
Malč je generalno odličan za zaštitu tla: Zaštićeno je od sunčevih zraka, kiša je ublažena i voda znatno manje isparava.
Ne moraju uvek da budu visoke nekoliko metara: Čak i male žive ograde usporavaju letnje tople vetrove i tako smanjuju isparavanje vode iz zemlje.
Kišnica je besplatna za vas, a bolja za skoro sve vaše biljke. Ako je moguće, postavite nekoliko ili jedno veliko bure tako da prikupi što više vode kada pada kiša.
Ako su burad premala, količina vode neće dugo trajati i brzo ćete ponovo morati da koristite vodu iz česme.
Ako vaša prikupljena kišnica nije dovoljna, ili ako kiša nije padala duže vreme, naravno možete koristiti vodu iz baštenskog creva. Ali koliko vode zapravo izlazi iz vašeg baštenskog creva? Količina se razlikuje u zavisnosti od pritiska i creva, a može da izađe do 18 litara vode u minuti – ili znatno manje.
Zbog toga je teško proceniti pravu količinu vode za vaše biljke. Ako zalivate isključivo po osećaju, leje obično dobijaju manje od 10 litara po kvadratnom metru koji su im potrebni.
Zato pustite crevo da radi minut, prikupite vodu i odredite količinu. Alternativno, možete koristiti i vodomer, koji je tačniji ali i znatno skuplji.
Baš kao i mi ljudi, i biljke se prilagođavaju određenim uslovima i tu činjenicu možete iskoristiti. Smanjite zalivanje na minimum.
Biljke ne treba oštetiti, ali sačekajte sa zalivanjem dok listovi ne postanu malo mlitavi. Ovo podstiče biljke da formiraju gusto razgranate korene koji sežu daleko u zemlju kako bi koristile vodu iz dubljih slojeva tla.
Preduslovi: Biljke moraju biti na idealnim lokacijama za njih. U suprotnom, štetočinama će biti lako.
Uz naše savete i liste baštenskih biljaka koje ne zahtevaju mnogo vode, ništa ne stoji na putu uštedi vode. Ovo takođe čini prirodu srećnom: Zalivanje kišnicom i mala potrošnja vode su održivi i stoga štite životnu sredinu.
