Baštenske biljke koje ne zahtevaju mnogo zalivanja
Dobro za novčanik i topla leta: Pokazaćemo vam koje biljke zahtevaju malo zalivanja i kako možete da uštedite vodu u bašti.
08.04.2026
Pregled: Baštenske biljke koje ne zahtevaju mnogo zalivanja
- Redovno okopavajte između višegodišnjih biljaka da biste smanjili isparavanje
- Između biljaka rasporedite slojeve malča od pokošene trave, humusa ili usitnjenog materijala da biste zaštitili zemljište od isušivanja
- Posadite žive ograde i žbunje kao zaštitu od vetra
- Prikupljajte kišnicu i koristite je za zalivanje
Po pravilu, baštenske biljke sa malim listovima ili dubokim korenima ne zahtevaju mnogo vode. Gusti, srebrnasti ili sivi listovi štite biljku od isušivanja, kao i sitno paperje na listovima, zbog čega im je potrebno manje vode.
Postoje mnoge vrste cveća koje ne zahtevaju mnogo vode – tu spadaju cvetne višegodišnje biljke i drvenaste vrste. Ruže, lavanda, bugenvilija i suncokret dobro podnose sušu. Ove biljke su idealne za uređenje prostora oko fasade na kućama, jer ne zahtevaju često zalivanje u blizini zidova
Merala (divlja mušmula) je jedan od žbunova koji ne zahteva mnogo vode. Nema velike zahteve prema svom staništu i daje jestive plodove. Kolkvicija takođe ne zahteva mnogo vode, laka je za održavanje i dobro podnosi sušne periode. Judino drvo, robusna biljka koja ne zahteva mnogo vode, cveta posebno raskošno.
Ehinacea je višegodišnja biljka koja ne zahteva mnogo vode i cveta u nijansama roze, crvene, bele i narandžaste boje, a dostiže visinu do 70 centimetara. Helenijum je još jedna biljka otporna na sušu koja dobro podnosi direktno sunce i ima upadljive cvetove. Gorka metvica (Clinopodium nepeta) ne zahteva mnogo zalivanja i posebno je pogodna za pčele.
Obična breza, orah, grab i hrast kitnjak ne zahtevaju mnogo vode. Neke vrste bagrema i javora takođe dobro podnose sušu.
Zašto neke biljke ne zahtevaju mnogo zalivanja
Struktura biljke određuje koliko joj je vode potrebno. Na primer, biljkama sa malim listovima potrebno je manje vode. Međutim, to nije zato što ima manje biljnog materijala kome je potrebna hrana, već zato što mali listovi imaju manju površinu, što smanjuje isparavanje.
Baštenskim biljkama sa posebno debelim listovima takođe je potrebno manje vode. Ove debelolisne biljke skladište vodu u listovima i ona im je onda dostupna tokom dužeg vremenskog perioda.
Dubok koren takođe pomaže u uštedi vode: Biljke sa dubokim korenom ne zavise od gornjeg sloja zemlje, koji se brzo suši, jer mogu doći i do rezervi vode koje leže dublje u zemlji.
Kada kupujete biljke, obratite pažnju i na primerke sa srebrnim ili sivim listovima ili sa sitnim paperjem. Paperje štiti biljku od isušivanja, a jarke boje odbijaju sunčevu svetlost, što znači da se biljka manje zagreva.
Baštenske biljke koje ne zahtevaju mnogo zalivanja
Ne morate analizirati svaku biljku pojedinačno – postoje vrste koje prirodno podnose sušu. Ove biljke su idealne za uređenje prostora oko fasade na kućama, jer doprinose estetskom izgledu bez dodatnog opterećenja vodom.
Cveće koje ne zahteva mnogo vode
Pojam cvet je više kolokvijalni i odnosi se na zeljaste, cvetajuće biljke, odnosno biljke za leje i balkonske biljke, kao i žbunaste višegodišnje biljke. Cvetne višegodišnje biljke i žbunje mogu se naći u odgovarajućim odeljcima u nastavku, a mi smo ovde sastavili mali izbor klasičnog cveća.
I pored toga što zahtevaju dosta održavanja, ruže (Rosa) spadaju u cveće kojem je potrebno malo vode. Dubok koren drvenaste biljke obezbeđuje dovoljno vlage čak i na sunčanim mestima.
Divlje ruže (Rosa moyesii ili Rosa multiflora) su obično vrlo izdržljive. Međutim, i plemenite sorte takođe mogu da se odlično nose sa sušom.
Prkos (Portulaca grandiflora) cveta svojim jarkim cvetovima u beloj, žutoj, ružičastoj ili mnogim mešovitim bojama i veoma je lak za održavanje.
Cvet se dobro nosi sa sušnim periodima jer može dobro da skladišti vodu u svojim debelim listovima.
Jarko žuti cvetni suncokret (Helianthus annuus) ima koren skoro koliko je visok i stoga lako može da dopre do vode dublje u tlu.
Njegovo seme je dobra hrana za ptice, a cvetovi nekih sorti su veličine tanjira.
Kalina (Ligustrum vulgare) može se saditi kao živa ograda ili kao slobodno rastući žbun u bašti. Ovaj žbun ne zahteva mnogo vode i dobro podnosi različite uslove – od sunca do senke.
Kalina raste do četiri metra u visinu i odličan je izbor za kombinovanje sa drugim ukrasnim biljkama za dvorište.
Letnji jorgovan (Buddleja davidii) privlači leptire i pčele, pa ima značajnu ulogu u ekosistemu. Zahteva malo vode i doprinosi stvaranju bašte pogodnije za oprašivače. Raste do dva do tri metra i dobro podnosi siromašna zemljišta i jaku sunčevu svetlost.
Pajasmin (Philadelphus coronarius) je izdržljiv i štedljiv kada je u pitanju potrošnja vode. Dobro podnosi sunce i polusenku, različita zemljišta i rezidbu.
Može se saditi kao pojedinačni žbun ili kao cvetna živa ograda, a dostiže visinu do tri metra.
Ostalo žbunje koje zahteva malo vode:
- Fizokarpus (Physocarpus)
- Merala (Amelanchier lamarckii)
- Jorgovan (Syringa vulgaris)
- Judino drvo (Cercis siliquastrum)
- Fotinija (Photinia fraseri)
- Obični crni grab (Ostrya carpinifolia):
- Kolkvicija (Kolkwitzia amabilis)
- Dren (Cornus mas)
- Ruj (Cotinus coggygria)
- Kurika (Euonymus europaeus)
- Crveni bagrem (Robinia hispida)
- Mukinja (Sorbus aucuparia)
- Crna udika (Viburnum lantana)
Višegodišnje biljke koje ne zahtevaju mnogo zalivanja
Suša i loše zemljište? Nema problema za izdržljive biljke, kojima su mokro ili vlažno korenje veći problem zimi nego letnja vrućina. Ako imate teško glineno tlo, trebalo bi da koristite grubi pesak da biste ga učinili propusnijim za prerijske trave i višegodišnje biljke koje ne zahtevaju mnogo vode. Ovo sprečava stagnaciju vode u korenu.
Bergenija (Bergenia), koja cveta u ružičastim nijansama, je robusna višegodišnja biljka kojoj nije potrebno mnogo vode.
Jače cveta na sunčevoj svetlosti, ali dobro podnosi senku i pogodna je kao zidna kruna.
Koreni devojačkog oka (Geranium sanguineum) sežu duboko u zemljište, zbog čega ovoj višegodišnjoj biljci nije potrebno mnogo vode i dobro podnosi sušu.
Devojačko oko naraste dobrih 40 centimetara u visinu, široko je žbunasto i može pokrivati tlo.
Na sunčanim mestima, jarko crveni cvetovi se formiraju od juna do avgusta.
Zvončić (Campanula portenschlagiana) je prelepa alternativa poznatom jastučku na sunčanom do polusenovitom mestu – ili čak dopuna, jer je u punom sjaju od juna do avgusta, u periodu kada je jastučak već postao ponovo zelen posle cvetanja.
Ova robusna višegodišnja biljka sa malim potrebama za vodom zimi odbacuje lišće.
Ostale višegodišnje biljke koje zahtevaju malo vode:
- Ruska žalfija (Perovskia superba)
- Žuta hajdučica (Achillea clypeolata „Moonshine“ ili „Parker“)
- Koreopsis (Coreopsis grandiflora)
- Knaucija (Knautia macedonica „Melton Pastels“)
- Žuti noćurak (Oenothera vrste i sorte)
- Božur (Paeonia vrste i sorte)
- Ehinacea (Echinacea)
- Helenijum (Helenium sorte)
- Divlji bosiljak (Calamintha nepeta)
- Dnevni ljiljan (Hemerocallis hibridi)
- Bela ehinacea (Echinacea purpurea „Alba“)
- Mlečika (Euphorbia seguieriana)
Sve ove vrste mogu se koristiti kao ukrasne biljke za dvorište koje ne zahtevaju često zalivanje.
Pokrivne biljke koje zahtevaju malo vode
Pokrivne biljke u proseku štede više vode od drugih biljaka, jer ostavljaju manje golog zemljišta između sebe i tako smanjuju isparavanje vode.
Ovakve biljke su idealne za sadnju u blizini fasade na kućama, jer održavaju vlagu u zemljištu i smanjuju potrebu za čestim zalivanjem.
Ovde ćemo vam predstaviti nekoliko posebno lepih pokrivnih biljaka.
Epimedijum (Epimedium x rubrum) naraste do dobrih 30 centimetara u visinu, najbolje uspeva u senci i polusenci i veoma je pogodan za sadnju ispod drveća, jer jednostavno guta njihovo opalo lišće.
Ova pokrivna biljka dobro podnosi letnju sušu. Odrežite lišće makazama za živu ogradu u proleće da biste uživali u punom cvetanju u aprilu i maju.
Majčina dušica (Thymus serpyllum) je posebno pogodna za suva, neplodna i propusna mesta.
Ova pokrivna biljka cveta od juna do avgusta i predstavlja lepu pčelinju pašu i mirisnu biljku.
Ledena trava (Cerastium tomentosum) je pokrivna biljka koja voli sunce i ne zahteva mnogo vode.
Biljke rastu čak i u spojevima suvih kamenih zidova, a beli cvetovi u obliku zvezda privlače brojne insekte u maju i junu. Posebno je pogodna za sadnju uz fasade na kućama, gde su uslovi često suvlji i topliji.
Ostale pokrivne biljke koje zahtevaju malo vode:
- Svilasti pelin (Artemisia schmidtiana „Nana“)
- Acena (Acaena buchananii)
- Zekine uši (Stachys byzantina)
Drveće koje ne zahteva mnogo zalivanja
Drveće koje ne zahteva mnogo vode često dolazi iz mediteranskih regiona gde je suvo i toplo. Međutim, ovo drveće obično nije otporno na mraz i stoga nije pogodno za sadnju u bašti. Naše domaće drveće je stoga najsnažnije.
Bagrem (Robinia) koji uglavnom cveta, pojavljuje se u mnogim oblicima, od kojih svi zahtevaju malo vode i preferiraju sunčano mesto. Mirisni cvetovi su idealna pčelinja paša.
Međutim, seme i kora bagrema su otrovni, pa budite oprezni sa decom i kućnim ljubimcima, posebno konjima.
Ostalo drveće koje zahteva malo vode:
- Obični javor (Acer pseudoplatanus)
- Klen (Acer campestre)
- Grab (Carpinus betulus)
- Obična breza (Betula pendula)
- Ariš (Larix)
- Orah (Juglans regia)
- Višnja (Prunus cerasus)
- Rana lipa (Tilia platyphyllos)
- Mleč (Acer platanoides)
- Lužnjak (Quercus robur)
- Kitnjak (Quercus petraea)
- Kasna lipa (Tilia cordata)
Ove vrste su pogodne kao ukrasne biljke za dvorište koje su otporne na sušu i dugotrajne.
Korisni pomoćnici za baštovanstvo
Ušteda vode u bašti
Bez obzira na izbor biljaka, u bašti možete uštedeti značajne količine vode. Uz nekoliko jednostavnih mera možete smanjiti isparavanje i duže zadržati vlagu u zemljištu. Naši saveti pomoći će vašim biljkama da rastu zdravo, bez nepotrebne potrošnje vode. Ovo je posebno važno ako birate ukrasne biljke za dvorište koje treba da budu otporne na sušu.
Redovno okopavanje ne samo da suzbija korov, već može smanjiti potrebu za zalivanjem i do 50%. Zemljište sadrži sitne kanale – takozvane kapilare – koji izvlače vodu iz dubljih slojeva ka površini. Kroz njih voda isparava ako se ne iskoristi. Razbijanjem ovih kapilara motikom prekida se dotok vode ka površini i zemljište duže zadržava vlagu. Iako površina deluje suvo, dublji slojevi ostaju tamni i vlažni.
Humus, odnosno kvalitetna zemlja za cveće, pomaže zadržavanju vlage i poboljšava strukturu tla. Minerali poput gline ili bentonita posebno su korisni za peskovita zemljišta.
Mikroorganizmi u zemljištu stvaraju stabilne glineno-humusne komplekse koji čuvaju vodu i hranljive materije. Brzi testovi za analizu tla mogu pomoći da odredite sastav zemljišta i primenite odgovarajući tretman.
Malčiranje travom, malčom, kompostom od kore ili usitnjenim materijalom postepeno obezbeđuje hranljive materije prilikom raspadanja. Ono, međutim, pre svega pomaže u uštedi vode, jer malč deluje kao suncobran na tlu i štiti ga od isušivanja.
Uklonite korov pre malčiranja i nanesite sloj debljine samo nekoliko centimetara kako biste sprečili da se u njemu sakriju bezbrojni puževi. Malčirajte leje sa povrćem i bobičasto žbunje između redova tankim slojem suve trave kako biste sprečili isparavanje vode. Na primer, za to je pogodna visoka trava koju ste pokosili trimerom.
Folija za malč je takođe pogodna za kratkotrajne povrtarske kulture jer pruža odličnu zaštitu zemljišta od isparavanja. Međutim, ne preporučuje se u lejama ili za trajne useve, jer blokira obradu zemljišta i nećete moći da nanesete humus. U lejama sa cvećem i višegodišnjim biljkama koristite sloj komposta od kore, usitnjenog materijala ili pristupačne zemlje debljine oko 5 centimetara.
Malč je generalno odličan za zaštitu tla: Zaštićeno je od sunčevih zraka, kiša je ublažena i voda znatno manje isparava.
Ne moraju uvek da budu visoke nekoliko metara: Čak i male žive ograde usporavaju letnje tople vetrove i tako smanjuju isparavanje vode iz zemlje.
Kišnica je besplatna za vas, a bolja za skoro sve vaše biljke. Ako je moguće, postavite nekoliko ili jedno veliko bure tako da prikupi što više vode kada pada kiša.
Ako su burad premala, količina vode neće dugo trajati i brzo ćete ponovo morati da koristite vodu iz česme.
Ako vaša prikupljena kišnica nije dovoljna, ili ako kiša nije padala duže vreme, naravno možete koristiti vodu iz baštenskog creva. Ali koliko vode zapravo izlazi iz vašeg baštenskog creva? Količina se razlikuje u zavisnosti od pritiska i creva, a može da izađe do 18 litara vode u minuti – ili znatno manje.
Zbog toga je teško proceniti pravu količinu vode za vaše biljke. Ako zalivate isključivo po osećaju, leje obično dobijaju manje od 10 litara po kvadratnom metru koji su im potrebni.
Zato pustite crevo da radi minut, prikupite vodu i odredite količinu. Alternativno, možete koristiti i vodomer, koji je tačniji ali i znatno skuplji.
Biljke se mogu prilagoditi sušnim uslovima. Smanjite zalivanje i dozvolite da listovi blago omekšaju pre sledećeg zalivanja. To podstiče razvoj dubljeg i jačeg korenovog sistema koji može da crpi vodu iz dubljih slojeva zemljišta. Važno je da biljke budu posađene na odgovarajućem mestu, jer u suprotnom postaju podložne štetočinama.
Uz ove savete i pravilan izbor biljaka, uključujući ukrasne biljke za dvorište koje ne zahtevaju mnogo vode, možete značajno smanjiti potrošnju vode. Na taj način doprinosite očuvanju životne sredine i stvarate održivu i lepu baštu.
Uz naše savete i liste baštenskih biljaka koje ne zahtevaju mnogo vode, ništa ne stoji na putu uštedi vode. Ovo takođe čini prirodu srećnom: Zalivanje kišnicom i mala potrošnja vode su održivi i stoga štite životnu sredinu.
